Svako je društvo slobodno, napredno i zadovoljno onoliko koliko je slobodan, zadovoljan i sretan svaki pojedinac. Također, činjenica je da je obitelj temelj svakoga društva a bez sretne i zdrave obitelji u kojoj vladaju kvalitetni i humani odnosi, nema ni sretnoga i naprednog društva.

Mama, sestra, i još njih petero - 4.0 out of 5 based on 2 votes
4 1 1 1 1 1 Rating 4.00 (2 Votes)

Bilo je to prošle godine nekako u ovo vrijeme. Sjedio sam na čelu stola ko neki paša. Oko mene 7 žena, jedna preko 90, dve bake od 70 i neš, stara od 50 i neš, sestra od 26, ujna isto baba od 50 i neš, i strina od skoro 60. Stara je kao i svaka druga prava stara stala kvocat kak bi se ja mogao vratiti, živjeti u Tuzli, da sramota da je sestra sama, živi sama u Itlaiji ko zna s kim bez nadzora, blablabla, da više ni feređu ne nosi, da bi ju tata već zadavio za to, da sam ja sad glava, da moram voditi računa o tome, i meni puko film i ja staroj:

-Stara, a da ja vas sve preselim kod mene da vidite kako muslimani žive na zapadu!? Tu je ušutila jer nema pojma.
I nastavi ona:
-Ali, pa tebi su već 33! Kad češ se ženiti, djeca,ovo ono...
Meni mrak lagani pada.
Pa kako nikad nisam spominjo nikakvu ženu, ni preko telefona, ni u pismima, ni ništa, da su braća u mojoj dobi već poveću djecu imala blabla.
I ja njoj dođem, doslovno se sad citiram:
-Kako živim vani i s ovom zmeljom nemam nikakve veze i ja sam zapadnjak, a ne brđanin ko ovi ovdje. Nema smisla da više išta tajim i skrivam jer se nemam čega bojati. Drage moje ja se nikad neću oženiti!
Naravno sve zinule. Stara odma pitala da jel nemam kakav problem? Pucala je na sterilnost i impotenciju.
-Ne mama, nemam.
Kod muslimana vlada mišljenje da se muškarci koji su kao u nemogućnosti imati djecu ne bi kao trebali ženiti i krasti potencijalne žene onima koji mogu imati.

Sestra je tu već počela kužiti, skužio sam jer se stala cerekat. Umješala se strina:
-Pa dobro što ti je onda, jel imaš neki drugi problem u glavi pa se bojiš da ne bi u braku mogo biti dobar? Mislila je da sam možda agresivan ili imam epizode koje bi mogle naškoditi ženi ili djeci.
-Nemam strina, nemam.
-Pa dobro šta je onda?
-Vidite, ja kada sam došao u Norvešku ja sam se zaljubio i imao sam vezu i živjeli smo skupa. On je umro nakon dvije i pol godine. Došo sam u Francusku di sam upoznao jednu divnu osobu, s njim sam bio skoro sedam godina, ali kako sam morao ići van iz Francuske prkinuli smo sporazumno. I još uvijek se volimo samo ne više na taj način. Sve su nekako prečule muški rod osim sestre koja je skoro pukla od smijeha, ona je umirala i kroz smijeh govorila:
-E, znala sam znala sam još '99.-te kad si došo u Milano kod mene. Skužila sam odma, odma sam skužila.
Ja ju gledam i nevjerujem.
-Reko, po čemu si skužila?
-Pa skeniro si Niku.
{adselite} A Niko je njen udomiteljski "brat". I ona umire od smijeha kak je ona to sve skužila. Njoj to normalno, formirala se u Milanu. I sad ove kokoši konačno skužile da sam cijelo vrijeme govorio u muškom rodu. Stara blenula i kad je ona krneula tulit, vrištat...


-Čaća bi te ubio, zadavio golim rukama!! Izopčit će te jao i kukulele....

Strina i ujna ju kao smiruju. Jedna baka nagluha pojačava aparat i urliče:
-Ššta je reko, šta je reko? Ja ništa ne čujem. Nije valjda da se nekom ne muslimankom ženi? I drka po tom aparatu, ova urliče, tuli, ove dvije kokodaču, sestra rikava od smijeha, aparat pišti, a druga baba je tak gluha da joj ni aparat ne pomaže. I poluslijepa. E, kad je ta dreknula da ona niš ne čuje ni ne vidi, da šta se dešava:

-Šta je bilo?
I strina se izdere:
-Ma, ništa nije bilo samo je Omar... jelte..
-Šta je Omar?
-Topalk bako, toplak!
-Šta je Omar?
-Toplak bako!
-Šta je? Ne čujem te! I čuješ staru kad je grunula:
-Toplak je, toplak! Jel sad čuješ jebem te gluhu?! Sin mi je toplak. O, šta sam ja Alahu skrivila, pa šta sam skrivila, di sam pogriješila?

A prababa mrtva hladna srče juhu, al ono ful srče juhu. Čuješ kak ju srče. Isto ono, već polugluha. Ova se još uvijek dere:
-Šta, šta, nisam te opet čula, pa pojačava taj aparat, a stara se dere:
-Toplak, toplak!!
I čuješ babu:
-Joj šta se dereš, šta cijela Bosna mora znat da ti je sin toplak!? Muči tu i sedi i jedi. Sve sedite! Sve! Dosta da ja moram tu najstarija reda pravit. Sve dole na stolice. Sve uzmite kašike u usta da vam bar na tren nešta začepi labrnje. Šta ste se uzderale. Šta sve to jer je toplak?! Pa to danas normalno. Deca nam ko zna gde leže po celoj Bosni i po kojekud, odvedena. Vama tu jedini muški osto živ, nikoga nemamo više, nikoga, samo nas stare krave za odstrel i njih dvoje mladih. Je Ahmeta ženskinja. Je Omar muško jedini osto živ al je i dalje Omar! Bi radije da su ga negde uvatili, da je završio ko Sead ili Rahim?? Je, toplak je i šta sad!? Vidite da to danas normalno, da se vječvaju, djecu posvajaju. Lepo ti Omare sebi jednog finog muslimana zapadnog nađi, nemoj ove naše dečke to sve ludo. Ti si prefin za njih. Venčaj se jednog dana i neko dete posvoji bilo bi i vreme da imamo decu. I tu su sve stale tuliti.


I kad su one sve ošle spavat, sjela ti sestra navečer u dnevnoj sobi samnom, gledali TV i ona mene stala sve to ispitivati, njoj sam sve rekao o Mathiasu i Nikolasu. Došla stara, sjela k nama i kaže Ahmeti da ide u sobu, kaže Ahmeta:
-Neću, zašto, nisam ja malo djete više, meni to normalno mama, ja imam takve prijatelje u Itlaiji i kolege. Stara blenula i ide ona oko kere pa na mala vrata:
-Pa, sam ja to kriva!?
-Nisi, mama.
-Pa, jel čaća kriv što me tolko tukao, da mu je govorila da samnom ne tako?
-Reko: nije ni stari kriv, jednako smo odgajani svi, a batine sam dobivao zalsuženo ne mogu reć da je mene moj stari izdeveto bezveze. Da je on kriv svi bi bili toplaci. Nije niko kriv. I ajd, Ahmeta se isto ubacila. Kako je ona završila genetiku ona je sa znanošću stala tupit. Pa joj to objašnjavala mutacije pičke materine, simo tamo. I stara na kraju:
-Očeš reći da se tak rodio?
-Da mama, to oćemo reći.
-Pa sam ja neš kriva ak sam neš uzimala, lijekove ili bila pod stresom nisam se čuvala....
-Nisi mama, nisi.
I ajd nekak mi njoj utuvili u glavu da niko nije kriv i tuli ona, tuli...
-Onda jel rat kriv?
-Reko: mama onda po ostatku svijeta koji nije ratovo već pedeset godina ne bi trebalo biti toplaka.
-Jel kriva Europa? Jel taj momak mene možda zaveo?
-Reko, da, je, mama, zaveo me, al samo zato što sam ja zaveo prvi njega.
I ajd sve mi to nekak Ahmeta i ja skupa njoj. Sestra joj poslije objašnjavala sve te neke gluposti pa da sam ja i dalje muško...
I dođe mi stara:
-A sine, nisu ti valjda ti tvoji kako se to kaže momci... znaš ko u onim serijama?
Ko onaj iz one serije?
-Koje?
-Pa iz one s onom crvenokosom di su ona dva muška takvi?
-Ja kontam ko idiot koja dva, koja crvena, a ona mislila na Jacka iz Will i Grace.
I pogleda me sestra i kaže na engleskom:
-Feminized, to misli.
-Reko, ne, nisu mama takvi. Ja volim muškarce kao muškarce, a ne muškarce koji se ponašaju gore od žena. I tu je odahnula. Točno sam čuo uzdah olakšanja, a poslije se odala zašto. Jer kao kad budemo dolazili šta će drugi reć, da baš nije jako očito da ju susjedi ne tarmaju i ne dave nju i bake. Znam ja što je mislila. Umlatio bi ih neko što je takav jedan bio u kući. Moja stara konta sistem koji je tamo i zna da je loš i što sljedi ako neki odluče da nešto nije u skadu s Islamom. Kad sam odlazio za Švicarsku kipam se ja u auto i ova totlano gluha baba izlazi van, gega se jebote viče, dere se:
-Omare čekaj!, a ja na 10 metara od nje. Pol Bosne ju čuje, ja si sjeo u auto, dogega se ona nakon pet dana, nalakti se, a kak je gluha dere se kad priča i krešti dere se.

Ove izjurile iz kuće da ju ušutkaju, da se ne čuje.

-Znaš što Omare, sine.. Pa to šta si toplak nije to niš strašno. Toplaka je bilo i pre pa tamo de smo pre živjeli bio je onaj susjed. On je bio toplak. Sin od onih i svi su znali. Topaka ti je najviše nekad bilo u vojsci i to su bili najveći frajeri. Mame su nama govorile, kad vidiš da je frajer najveći frajer, a lepo se ponaša premi tebi, obziran je - beži od njega s njim nećeš naći sreće, bar ne u bračnoj postleji. E, najveći frajeri su ti uvek toplaci. Eto, tako da znaš. Jesi toplak i jesi frajer i veći si od ovih tu majmuna šta samo razbijaju, prema devojkam se ponašaju ko da su one tu zbog njih, njihove stvari koju budu samo turnuli kad im se prohtije, tri lepe rečenice ne znaju reči, po noći harače, ništa se ne obrazuju. A toplaci su uvek bili fini momci, obrazovani, učtivi, čisti i uvek se lepo dalo s njima pričati. Imala sam ja kolegu toplaka. Bio mi komšija. Drugari smo bili. Čaća mi nikad nije branio da se sa njim družim i uvek me je pušto s njim i ja se koza zaljubila. Pojma nisam imala. Imala sam 16 i tata mi reko samo ti odi s njim, od njega nema opasnosti. A znaš šta, zaš mi je to reko? Mislim da ti je i pradeda bio toplak, a pradeda je muž od prababe i čuješ prababu:

-Ju, tak za oca govoriti!! Jesi ti luda!! Marš u kuču, u kuću sram te bilo balvica jedna bezobrazna. I ova se odtaljigala u kuću.

I čuješ babu:
-Znaš, mislim da ima pravo. Seksali smo se samo kad smo djecu pravili, kad smo napravili treće bilo gotovo sa seksom i stalno se vuko okolo po selu i znao je da ja imam onog komšiju. Znaš, onog lepog. Ah, bio je srbin al je taj dobro, uf šta je taj znao. I znao on za njega i nikad ništa nije reko. čuj, ako oćeš nešto onako kratko - ili srbina, ili crnogorca. To ti uf. Kako ti znaju... Ja sam osto "paf"! Vidiš Ahmetu, staru, pa i ja sad, ujnu i strinu. Stara se stala molit nasred avlije.
-Ajme, poludjele babe. Ajd i ti u kuću, sve ste poludile. Minana, vodi tu u kuću, sve ih vodi ukuću.

Odu one, ostanemo sestra i ja, pogledamo se i dođe ona meni:
-Koji je ovo kurac bio? Šta je ovo bilo?
-Toliko o ortodksonoj muslimanskoj obitelji koja stoljećima ne krši prncipe Islama, kažem ja. Jebote, tu je bilo topalka još pored mene, preljuba, kuvarluka. Daj seko dok si ti još tu ispitaj da nema i vanbračne djece sa raznim narodima.

I ja već palim outo i dođe ona meni:
-Znaš šta, kolko god smo zatucani, Boasnci mislim, imaš najbolji coming out!

Podijelite

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to StumbleuponSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn